Bezbednosne provere su senka nad izborom tužilaca

Obrada podataka o ličnosti bez zakonskog osnova ili bez saglasnosti osoba na koje se podaci odnose, predstavlja prekršaj, a može biti i krivično delo, izjavio je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

Povodom ukazivanja iz Državnog veća tužilaca da su provere specijalnih tužilaca koje obavlja BIA predviđene članom 16 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i drugih teških krivičnih dela, Šabić je rekao da se ta odredba odnosi na veoma uzak krug osoba. Ta odredba se odnosi na ljude iz jednog tužilaštva i dva suda, a i u njihovom slučaju ne u vezi sa reizborom, jer se odnosi na već izabrane osobe, naveo je on u intervjuu današnjoj "Politici". Pogotovo nema nikakvog osnova za njenu primenu na sve učesnike postupka opšteg izbora, istakao je Šabić.

"Već na prvi pogled se vidi da je reč o pravno-tehnički izuzetno loše napisanoj, nejasnoj i nepreciznoj odredbi, koja teško može da bude pouzdan osnov za bilo šta", rekao je on. "Dakle, u tom članu, koji nosi naziv 'Podaci o imovnom stanju' i odnosi se na obavezu 'osoba koje vrše funkciju odnosno obavljaju poslove u specijalnom tužilaštvu i posebnim odeljenjima suda' da dostave Agenciji za borbu protiv korupcije potpune i tačne podatke o svojoj imovini, ubačena je i odredba o bezbednosnoj proveri tih osoba. Nije jasno da li se ta provera odnosi na podatke o imovini ili na nešto drugo. I šta drugo?", naglasio je Šabić.

"Osim toga, utvrđeno je da će način obavljanja tih provera i evidentiranje podataka biti uređeno aktom vlade. Pitam - kojim to aktom? I zar uređivanje obrade podataka o ličnosti aktom vlade nije suprotno ustavnoj odredbi po kojoj se obrada podataka uređuje isključivo zakonom?", dodao je on. Šabić je rekao da je "sigurno da se način sticanja imovine može vezati za poštenje, dakle za jedan od elemenata pojma dostojnosti", ali da je "takođe sigurno da u pojam dostojnosti spadaju i druge osobine kao što su savesnost, pravičnost i nepristrasnost, dostojanstvenost.."

Na pitanje da li je sporno ako je BIA davala podatke DVT-u o specijalnim tužiocima i zamenicima u periodu kada su oni istovremeno, zbog reizbora, bili i kandidati za tužilačke funkcije, on je odgovorio da je "svaka obrada podataka o ličnosti koja se ne zasniva na izričitom zakonskom osnovu ili na saglasnosti osobe o čijim podacima je reč, najblaže rečeno, sporna".

Šabić je rekao da je zakonska odredba o bezbednosnim proverama "nedopustivo neprecizna". "Bez obzira na upozorenja zaštitnika građana i moja, nemamo nijednu precizniju odredbu. Ni u jednom zakonu nemamo definisan čak ni sam pojam bezbednosne provere. Zapravo imamo ga jedino u Zakonu o tajnosti podataka, ali se odnosi na izuzetno usku oblast - pristup tajnim podacima. Za sve ostale situacije nemamo ni definisan pojam provere, ni precizno utvrđene koje radnje, mere ili aktivnosti ona podrazumeva, kao i radi utvrđivanja kojih činjenica se te radnje i mere preduzimaju. Ima nedopustivo mnogo prostora za 'slobodno tumačenje'", istakao je on.

Prema Šabićevim rečima, obrada podataka o bilo čijoj ličnosti, bez znanja te ličnosti dopuštena je samo kada je zakonom izričito predviđena. "Nije sporno da BIA i drugi organi bezbednosti, kao i javna tužilaštva, imaju ovlašćenja da se takvom obradom podataka bave, ali u zakonom utvrđene svrhe - radi suprotstavljanja kriminalu i radi zaštite bezbednosti države", rekao je on.

Šabić je naglasio da, međutim, DVT nije nikakvo tužilaštvo, nije nikakav organ gonjenja. "Naprotiv, to je organ čija je svrha zaštita tužilačke samostalnosti. Nijednom zakonskom odredbom nije predviđeno da u postupku opšteg izbora tužilaca DVT obrađuje podatke kandidata koje je prethodno proverila BIA, niti su za tu svrhu za BIA utvrđena potrebna zakonska ovlašćenja", istakao je on. "Obrada podataka o ličnosti bez zakonskog osnova, ili bez saglasnosti osobeo čijim podacima je reču tom i svakom drugom slučaju, predstavljala bi prekršaj. U zavisnosti od konkretnih okolnosti, tajna obrada može bitii krivično delo neovlašćene obrade ličnih podataka", upozorio je Šabić.

On je rekao da, pod pretpostavkom da je zaista došlo do nezakonite obrade podataka, odnosno da za to postoje dokazi, osoba čije je pravo povređeno mogla bi da podnese tužbu.

"Da li ti dokazi postoje, definitivno ćemo znati nakon postupka neposrednog nadzora koji će ovlašćena osoba poverenika za zaštitu podataka o ličnosti narednih dana sprovesti u Državnom veću tužilaca, rekao je Šabić.

"Kakav god da bude ishod provere, on će sigurno potvrditi ono na šta sam upozoravao još pre godinu dana. Nedovoljna otvorenost u postupku opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija i nejasni i neprecizni kriterijumi pri obradi podataka o ličnosti bacili su senku na taj proces. U periodu koji je pred nama, u procesu preispitivanja koji predstoji, svi treba da daju doprinos da bi se greške ispravile i ta senka otklonila", kazao je on.

(Tanjug)